О књизи: 1897 / Владимир Иванович Барсов и сам није знао зашто је привучен Семеновим првог дана доласка у А. Још није стигао да се ваљано одмори од пута, био је мало изнервиран, мислио је да ће дуго лежати у кревету, али је из неког разлога рано ујутру скочио. Барсов није имао никога у граду осим свог оца, који је ујутро отишао на посао. Падала је киша до око дванаест сати, па се разведрило и постало вруће. Владимир Иванович је обукао светло чешљасто одело, сламнати шешир са широком црном траком, узео штап и отишао до Семенових. Зашто је ишао код њих, није знао. Желео је само да се покаже својим познаницима, које је посећивао десет година као своје, на које се навикао, као на породицу. Осим тога, једном је у овој кући доживео неколико слатких тренутака. Од ових минута није остало ни трага. Прошлог лета скоро никада није посетио Семенове, осим два-три дана своје последње заљубљености у Ксенију Михајловну. Хоби је нестао брзо, као што је и дошао, и, чини се, заувек. „Вероватно ће бити веома досадно“, помисли Барсов, „али ево ме, ђаволе!"